Izvor “Bele vode”

IZVOR BELE VODE - ČISTOĆA KOJA LEČI POGLED I DUŠU

Izvor Bele vode nije samo još jedan planinski izvor - on je jedno od najtiših, najumirenijih i najposebnijih mesta u Mokroj Gori. Skriven ispod gustih krošnji i kamenih padina, ovaj izvor je vekovima bio utočište pastira, prolaznika i meštana koji su dolazili po mir, po predah i po blagoslov prirode.

Iako je savremeno uređen tek nakon što je otkriven 1994. godine, prilikom izlivanja Kamešine, predanja kažu da je na ovom mestu voda oduvek izvirala nežno i čisto, kao da je zemlja namerno čuva za one koji traže tišinu.

Istraživanja su kasnije pokazala da je voda Bele vode izuzetno visoko alkalna - jedna od retkih te vrste u Srbiji - i da ima specifičan mineralni sastav i stabilnu temperaturu od oko 18 stepeni. Tu činjenicu meštani vekovima nisu zvali naučnim imenom. Za njih je voda bila - „lečiva“.

Ali ne za piće. Nego za ono što se može dodirnuti, umijati, ohladiti, očistiti.

Stari su pričali da su ovde dolazili da osveže lice, da odmore oči, da speru umor sa ruku i da ostave brige u tihom žuboru koji klizi preko kamena. Deca su volela hlad koji izviruje iz zemlje, a žene su dolazile da umiju lice „da se osvetli“, kako su govorile.

Danas je kraj izvora podignuta mala crkva Svetog Jovana Krstitelja - mesto koje upotpunjuje tišinu i daje mu blagotvornu, molitvenu dubinu.

Kada se čovek spusti do Bele vode, čuje blago šumljenje koje liči na šapat. Kao da izvor pamti sve koji su mu prišli: pastire koji su tu nalazili predah, planinare koji su se umivali studenom vodom, ljude koji su dolazili da ohlade dlanove i misli, porodice koje su uz izvor nalazile trenutak mira.

I kao što pruga Šarganske osmice čuva svoje tunele i mostove, kao što Mećavnik čuva svoje drvene ulice i miris planine - tako i Bela voda čuva nešto što je mnogo teže uhvatiti rečima: čistotu koja ne osvežava telo, već pogled, um i srce.

Ovo nije izvor koji se nosi kući. Ovo je izvor koji se pamti.