Čuvamo prirodu, običaje i duh Mokre GoreMoba koja se pamti
Buđenje Mokre Gore — kada zajedništvo postane delo
Akcija održana 8. aprila 2026. godine pokazala je da se poštovanje, ljubav i odgovornost prema mestu mogu vratiti zajedničkim radom.
Postoje mesta koja ne smeju da zarastu u zaborav. Ne zbog kamena, već zbog onoga što u njima živi.
Precima našim dugujemo izvinjenje što smo dozvolili da, našom nebrigom, Spomenik bude zapušten. Potomcima našim dugujemo primer — da se zajedništvom može vratiti poštovanje, dostojanstvo i ljubav.
Akcija „Buđenje Mokre Gore“, održana 8. aprila 2026. godine, nije bila samo čišćenje prostora. Bila je povratak sebi, mestu i ljudima oko nas.
Zajedno, kao nekada
Sve je počelo u 8 časova. Tiho, bez velike najave — a onda je krenulo. Ljudi su dolazili i odlazili, u skladu sa svojim obavezama — neko na sat, neko na ceo dan. Ukupno nas je bilo oko pedesetak, ali osećaj je bio kao da nas je mnogo više.
Bio je to susret generacija. Od dece od 10 godina do starijih od 80 — svi na istom zadatku i sa istim razlogom. Osećaj zajedništva bio je snažan, uz tihu setu da ovo liči na neka stara vremena — na mobe, kada se radilo zajedno, bez pitanja „šta ja imam od toga“.
Rezultat koji se vidi
Raskrčivanjem terena uklonjeno je oko 80 traktorskih prikolica rastinja i otpada. Nažalost, među tim otpadom bilo je i plastike i svega onoga čemu tu nikada nije bilo mesto. Danas, prostor izgleda drugačije — čistije, uređenije i dostojnije.
Zasađeno je i novo — cveće i zelenilo, kao znak da ovo mesto ima budućnost, a ne samo prošlost. Nadamo se da će svaki budući pokušaj bacanja smeća na ovom mestu zastati pred onim što je zajednica uspela da uradi.
Zahvalnost koja ostaje
Veliku zahvalnost dugujemo Parku prirode Mokra Gora, koji je donirao sadnice crnog bora i učestvovao u akciji i kroz ljude na terenu i sa mehanizacijom.
Zahvaljujemo i Šarganskoj osmici, koja je pomogla i kroz angažovanje ljudi, ali i kroz obezbeđivanje hrane i pića za učesnike.
Mećavnik je pružio podršku kroz hranu i piće, iako ovoga puta nije bio u mogućnosti da se uključi ljudstvom — i na tome smo iskreno zahvalni.
Posebnu zahvalnost dugujemo i vrednim ženama koje su, uz sav rad, stigle da pripreme domaće specijalitete — pažljivo misleći na sve, da ima i posno i mrsno.
Zahvalni smo i svima koji ne žive u Mokroj Gori, a koji su se uključili i poslali napitke za vredne ljude na terenu — jer zajedništvo ne poznaje granice mesta, već namere.
Svi učesnici akcije dobili su majice udruženja — kao mali znak zahvalnosti, ali i kao podsećanje da su deo nečega što traje.
Ovo je tek početak
Ono što se desilo tog dana nije bila samo akcija. Bio je to podsetnik da možemo zajedno, da znamo kako i da nismo zaboravili. Jer poštovanje se ne vraća jednom — već se živi, iz dana u dan.
Comments are closed